STRAH ZA POSAO, EGZISTENCIJU, DECU, ŠKOLOVANJE, LEČENJE, STRAH NOVINARA DA ĆE ZA SVAKU REČ BITI KRIVIČNO TUŽENI, samo su neki od strahova i presija pod kojim već decenijama žive Bečejke i Bečejci. I slučajan prolaznik kroz ovu drevnu istorijsku varošicu, punu setne i romantične istorije, mora da se zapita: ŠTA SU OVI LJUDI BOGU ZGREŠILI DA ŽIVE OVAKO?
Ne treba posebno napominjati, uništenu privredu, o kojoj Bečejci nerado govore, jer ih seća na dane kada bi u 5 sati ujutro, na hiljade biciklista krenulo put posla, kao recimo danas u sve razvijenijoj Kini. Bečej je tada bio EVROPSKI primer industrijskog grada u kojem više ljudi radi nego što živi. Naime, prema podatcima u to vreme posle Maribora, Bečej je bio najrazvijeniji industrijski grad u bivšoj Jugoslaviji, kasnije je taj primat na kratko preuzeo Temerin, koji se vrtoglavo razvijao krajem 80-tih i početkom 90-tih. Iz razgovora sa Bečejcima, među kojima sam proveo dobrih 8 godina svog života, pokušavajući i sam da dam određeni doprinos, dosta toga sam slušao što bi spadalo u domen ekonomskog i sportskog Diznilenda.
No, psiholozi i sociolozi bi odmah rekli da svaka analiza ukoliko se zadrži samo na sebi, vodi u bolest i depresiju. I zaista se Bečej u tom stanju trenutno nalazi. Prividne smene vlasti u kojima bi svako bio samo PRELETAČEVIĆ CRNI i ništa više, definitivno nisu mogle dovesti do boljitka i nekih promena.
Možda današnja poseta Saše Jankovića barem da naznake da život u Bečeju ne mora biti tako depresivan i crn. Jer naprednjaci za 4 godine u to SIGURNO NISU UBEDILI BEČEJCE, nego su ih držali u JOŠ VEĆEM STRAHU I NEGOVALI PREĐAŠNJU BOLEST.
Samo iskren čovek, možda je to Saša Janković, kandidat grupe građana za predsednika Srbije i Bečejci koji bi se okupili oko njega mogu početi proces OZDRAVLJENJA koji je više nego potreban ovom lepom potiskom gradu, A NEĆE VAM DRUGI POMOĆI AKO SAMI SEBI NE POMOGNETE...
D. Bošković
Нема коментара:
Постави коментар